Kao i uvek odlazak nam svima tesko pada.Uvek se trudim da budem cvrsta i da ne placem iako mi je jako zao sto ih sve ostavljavam, a i nikako mi se ne svidja kada sednemo svi u auto i taja im svirne, a onda nastane tisina dok mama i taja ne progutaju knedlu, tako se to kaze, pa tek onda se ponovo zapocne prica izmedju mame i taje, a ja obicno odlucim da zaspim, jer znam sta me ceka....duuug put!
No comments:
Post a Comment